Sezona štrajkova po Crnoj Gori krenula je jako “oštro”. Ako ovako nastave očekuje se destabilizacija mlade crnogorske demokratije. Na protestima ispred Skupštine, iza kojih stoji Reformski sindikat, okupilo se nekih 20-tak ljudi, zajedno sa Kočom Pavlovićem i Brankom Radulovićem. Srđan Milić je bio zauzet otvaranjem putnih pravaca u herceg – novskoj opštini zajedno sa Filipom Vujanovićem. Kao što to obično biva u julu, temperatura i nije baš za proteste. Čak ni u Bijelom Polju, gdje radnici “Prve petoljetke” proteste moraju uskladiti sa vrućinama. Opasno su im se nameračili: “Zbog velikih vrućina okupljaćemo se od 9 do 10 časova nakon čega nastavljamo protestnu šetnju do fabrike”. A i moralo se ispratiti Evropsko u fudbalu, da o Vimbldonu i ne govorim. Po tom kriterijumu, u zemljama tropske i subtropske klime, nikad ne bi bilo protesta. Farsa na farsu. Šalu na stranu.

Bio sam iznenađen današnjim stavom bivšeg vršioca dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Crnoj Gori Garet Tankosić-Keli, koji je ocjenjivao stanje u Crnoj Gori. Tom prilikom ispričao je da najveći izazov predstavljaju “ljudi i suženi prostor za stvarni dijalog” u Crnoj Gori. Ocjena da su ljudski resursi ogroman problem nije novog datuma. Kad je EU radila Studiju izvodljivosti, stav je bio identičan. Glasio je da “Crna Gora nema dovoljan broj ljudi sposobnih da sa EU uopšte i pregovara o bilo čemu”. Prema izvještajima HR agencija iz regiona, Crnoj Gori će u narednoj godini nedostajati preko 3000 menadžera koji će upravljati sistemima koji će morati da profunkcionišu, bez obzira na to u čijem će vlasništvu biti. Ovi podaci, uz podatak da je administracija masakrirano loša sa kadrovima koji prije svih moraju zadovoljiti ključni komunistički princip o političkoj podobnosti, govore da će realnih ekonomskih problema biti sve više i više.

U kontekstu kadrovskog potencijala, juče sam ostao sleđan, kada sam sasvim slučajno naišao na web prezentaciju najnovije Univerzitetske atrakcije u Crnoj Gori, premjerovog fakulteta JuDiDži. Blijeda ponuda od svega devet predavača (bez vanrednih) na čijem čelu se nalazi guru CG ekonomske misli karatista Veselin Vukotić, od oca Napoleona, te Novak Kilibarda, Mijat Šuković i još par nekih za koje prvi put čujem, od kojih je jedan doktorirao na temu “Velika Albanija – porijeklo – ideje – praksa”. Na zvaničnoj prezentaciji fakulteta “posebnu atrakciju” predstavlja galerija slika budućih kadrova (1, 2, 3, 4, 5) koji će Crnu Goru voditi po Vukotićevim kriterijumima u Evropu. Padaju mi na pamet rasprave u Hrvatskoj kada je trebalo na nivou Ustavnog suda definisati pojam pornografije. Definicija pornografije koju je dao tamošnji Ustavni sud, govori kako se “nedvojbeno radi o pornografiji kada je namjera ili postignuti efekt onog što se prikazuje poticanje seksualnog nagona eksplicitnim pokazivanjem nekog seksualnog ponašanja”. Dakle, ovo tvrdi Ustavni sud države Hrvatske.

Vratimo se ljudskim resursima. Dakle, ljudski resursi se modeliraju kako bi bili sposobni da odgovore budućim potrebama vladara Crne Gore. A potrebe nameće ekonomija. A ekonomiju uređuju oni koji donose ključne odluke o tome što će se kupovati, prodavati, kome, kako i u kom obimu. Kao i oni koji odlučuju o tome da li će se poslovati u sistemu monopola ili u sistemu otvorene utakmice jednakih šansi.

Kod nas, na žalost, stvarna slika ambijenta, s pozicije stranog diplomate postaje eksplicitno saopštena tek u trenutku kad diplomata postane bivši. Tankosić je saopštio još jedan zanimljiv detalj: “Brine me što ako UNDP nešto uradi o korupciji i siromaštvu, a ja to saopštim na televiziji, sljedeći dan na putu do posla ljudi me zaustavljaju, rukuju se sa mnom, govoreći da sam veoma hrabar”. Sličan stav iznosio je i njemački diplomata Šmit, ali Crnoj Gori od toga nije bilo ništa bolje. Posebno imajući u vidu da je 24h dnevno bio salijetan od okruženja ključnog crnogorskog antiratnog profitera i njegovih medijskih eksponenata. Tako da ovakva slika predstavlja singularitet u svim zatvorenim društvima, kakvo crnogorsko – svakako jeste. I dodaje: “Brine me što ljudi misle da sam hrabar, a ja sam samo radio svoj posao.“ Podsjećanja radi UNDP je bio jedan od glavnih pokretača akcije za koju se smatra da je zaustavila potapanje rijeke Tare od strane energetskog lobija. Tom prilikom određeni broj medija i NVO-a dobio je finansijsku injekciju za kampanju “Spasimo Taru“.

Takođe, danas se u štampi pojavilo još jedno surovo realno istraživanje. Po tom istraživanju stopa nezaposlenost u Herceg Novom niža je nego u ostalim crnogorskim opštinama i iznosi 5,1 odsto, što je ispod prosjeka EU od 7,5 odsto, a prema podacima Zavoda za zapošljavanje, manju stopu nezaposlenosti od one u EU ima i Budva, šest odsto i Bar 7,3 odsto. Naravno, na ovo se oslanja i podatak da u Crnoj Gori ima vise od 10% stanovništva koje je došlo sa strane iz susjednih zemalja. Što u turističkoj sezoni, što u sezoni gradnje. S druge strane, kao, po sad već poluvjekovnom pravilu, najgore prolazi Cetinje. Tamo je nezaposlenost najveća. Dok se u Budvi i Novom dešavaju festivali sa kojih Rolling Stonesi, Madonna ili Hulio odlaze sa desetinama miliona eura, na Cetinju se takođe dešavaju festivali. Od učesnika tu su Dragana Radosavljević Cakana, Beki Bekić, duet Dragana i Džeronimo, a na sve se nadovezuje i Jevrem Brković svojim pisanjem u Vijestima kako Cetinju ne treba vraćati institucije. Sprdajući se sa Cetinjem, on navodi kako bi najbolje bilo da Parlament bude prebačen u Kolašin, a da se sjednice održavaju u Đukanovićevom hotelu Bjanka. Citat: “Po istoj toj uvrnutoj logici pozivanja na tradiciju bilo bi sasvim logično da i Kolašin, kao nekadašnja avnojevska, partizanska prijestolnica Crne Gore, koja baštini ZAVNO Crne Gore i CASNO, to jest crnogorsku avnojevsku državnost, zatraži da se, povremeno, naročito ljeti, sjednice Skupštine Crne Gore održavaju u Kolašinu: Hotel “Bjanka” ima veliku kongresnu salu i “bjanka” vodu, uslove znatno bolje od Cetinja.” Poslije ovakvih riječi, makar meni – zastaje dah. Očigledno naručen tekst iz koga će sa novim ranama izaći upravo – Cetinje, i to sve zabavljajući se, uz umilne glasovne mogućnosti – Cakane i Bekija Bekića.

Aleksandar Aleksić

PS: Danas je 10. Jul 2008. godine. Znači, prošlo je šest dana od postavljanja posta “Ljudski resursi”. 9 Jula između 22-23:30h, sa sajta premjerovog univerziteta UDG uklonjene su sporne fotografije, što se može provjerti ulaskom na iste. Čovjek koji se u komentarima predstavljao kao “nick” saopštio je: “Ovo ste sve montirali tih slika nema na sajtu, ili ih ne mogu naci?”. Naravno da je sve čista laž, što znači da je upravo “nick” mogao biti neko ko je “skinuo” navedene fotografije. Bez želje da ljude sa tih fotografija kompromitujem u bilo kom smislu, a radostan zbog toga što je fakultet UDG skidanjem fotografija prestao da kompromituje sopstvene studente, bio sam u obavezi, zbog svih onih ljudi koji čitaju stranice mog bloga fotografije sačuvati i objaviti na ovaj način, štiteći identitet protagonista onako kako se to radi svuda u svijetu.

Još jednom izražavam zadovoljstvo što smo ovim malim pritiskom pokazali svi zajedno da u slobodnom društvu kakvo internet pretenduje biti, internet zajednica Crne Gore, našim malim naporom, može postati bolja.

Sporne fotografije: 1, 2, 3, 4, 5

____________________

Prije dva dana sam pogledao gostovanje Ramba Amadeusa u “Nedjeljom u dva”, na HRT-u koje se poklapalo sa referendumom o nezavisnosti Crne Gore. Sjajna emisija, obavezno pogledajte na YT-u. A mi slušamo pjesmu Bajkan Boj. Uživajte!

Advertisements